Cene pšenice u svetu porasle za 50 odsto, sledi poskupljenje hrane

Rusko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da ne planira da ograniči izvoz žitarica iako su u Rusiji milioni hektara pod žitom uništeni tokom višenedeljne suše i u katastrofalnim požarima.

Zamenik ruskog ministra poljoprivrede Alekasandar Beljajev rekao je da je izvozna tržišta jako lako izgubiti, ali ih je zato teško osvojiti.

U javnosti su se pojavila strahovanja da bi Rusija, treći svetski izvoznik pšenice, ove godine mogla da čak za trećinu smanji plasman na stranim tržištima.

Suša i požari su, kako se procenjuje, odneli skoro petinu ovogodišnjeg roda ruske pšenice a u ponedeljak je cena ove žitarice zabeležila rekordni rast na svetkim tržištima.

Cena pšenice je u julu porasla za više od 50 odsto, što je najviši skok zabeležen tokom jednog meseca u poslednjih 30 godina.

Visok ruski danak suši i plamenu

Rusija početkom avgusta 2010. godine: polja spremna za žetvu nestaju u jari i dimu, hiljade ruskih seljaka su na ivici bankrotstva.

Poskupljenje pšenice, koja je na evropskim tržištima premašila 200 evra za tonu, logična je reakcija na očekivani manjak ruskog prinosa.

Analitičari, poput Martina Debua iz konsultantske firme Investek Sekjuritis očekuje da će se streloviti rast cene pšenice odraziti kako na cene hrane tako i na zaradu firmi u prehrambenoj industriji: "Porast troškova proizvodnje izazvan rastom cene pšenice se na kraju krajeva prenese na potrošače ali bi ceo proces, pre svega za firme u prerađivačkoj industriji koje su u sredini ovog lanca, mogao da bude prilično bolan. Cena vekne hleba će neminovno otići naviše ali će novonastala situacija dovesti do dodatnog pritiska na firme u mlinsko-pekarskoj industriji".

Analitičari ukazuju da viša cena pšenice znači da će Evropljani i Amerikanci plaćati nešto skuplji hleb ali da će poskupljenja daleko teže pogoditi potrošače na Bliskom Isotku, u Africi i delovima Azije.

Uz to sa sušom kubure i Ukrajina i Kazahstan, takođe veliki izvoznici. Obilne kiše bi mogle da pogode i visinu prinosa u Kanadi.

No, kao potvrda one stare i večite da da dok nekom ne smrkne drugom ne svane, služe vesti iz Argentine i SAD. Tamošnji farmeri trljaju ruke jer im je skok potražnje na tanjiru doneo visoku cenu za njihove žitarice.

A kad raste cena pšenice, posredno raste i cena mesa, pre svega živinskog odnosno onih u čijoj proizvodnji žitarice imaju i te kako važnu ulogu, dodaje za BBC Martin Debua: "Posredna posledica poskupljenja žitarica je da skaču cene i mesa i živinskih proizvoda. Drugim rečima, sve ovo će se indirektno odraziti na ukupni rast cena hrane i shodno tome porast inflacije. A to bi opet moglo da se odrazi na visinu kamatnih stopa a potom i na ekonomska kretanja. Jer, treba imati na umu da hrana u potrošačkoj korpi odnosno indeksu cena na malo, kojima se meri visina inflacije, učestvuje sa nekih deset do petnaest posto".

Nije mali broj onih, što među ekspertima što u medijima, koji primećuju da sve ovo podseća na globalnu krizu hrane iz 2007. i 2008. godine tokom koje su cene različitih poljoprivrednih proizvoda, od kukuruza do pirinča, dosegle rekordni nivo, što je, pak, izazvalo žestoke i masovne proteste od Haitija do Bangladeša.

Drugi opet primećuju da su skladišta žitarica, posebno u SAD, posle više nego bogatih žetvi u poslednje dve godine, krcata i da su izgledi da dođe do paničnog kupovanja prehrambenih proizvoda relativno mali.

Činjenica je i da je zbog ukupne ekonomske situacije u svetu potražnja za hranom smanjena ali je ništa manje bitno i to da su se takozvani špekulativni kupci, težeći da uhvate voz eventualnog novog poskupljenja, tokom proteklih par nedelja žestoko sjatili oko, za njih možda i bukvalno, zlatne pšenice.

(BBC)